Gluten intolerancija

Šta je gluten intolerancija i kako se razlikuje od drugih stanja

Gluten intolerancija označava nepovoljne reakcije na gluten – proteinski kompleks prisutan u pšenici, ječmu i raži. Važno je razlikovati tri stanja koja se u praksi često mešaju: celijačna bolest (autoimuno oboljenje koje oštećuje sluznicu tankog creva), alergija na pšenicu (IgE–posredovana alergijska reakcija) i nebcelijačna osetljivost na gluten (simptomi nakon unosa glutena bez seroloških i histoloških kriterijuma za celijakiju). Tačna klasifikacija smanjuje rizik od nepotrebnih restrikcija u ishrani i omogućava najefikasniji pristup lečenju.

Najčešći simptomi i zašto nastaju

Simptomi se razlikuju prema tipu stanja, ali uključuju: nadutost, gasove, promenljiv ritam pražnjenja (dijareja ili opstipacija), abdominalni bol, mučninu, umor, „maglu u glavi“, promene raspoloženja i kožne manifestacije. Kod celijakije, gluten pokreće autoimuni odgovor koji oštećuje resice tankog creva i ometa apsorpciju nutrijenata, što može dovesti do gubitka telesne mase, anemije, manjka gvožđa, folata i vitamina D, kao i do sistemskih posledica (npr. osteopenija/osteoporoza). Kod osetljivosti na gluten bez celijakije, mehanizmi su heterogeni i još uvek se proučavaju, ali simptomi mogu biti realni i značajno narušavati kvalitet života.

Kada posumnjati i koje analize razmotriti

Na gluten intoleranciju treba posumnjati kod osoba sa ponavljajućim gastrointestinalnim tegobama, anemijom nejasnog porekla, deficitom mikronutrijenata, hroničnim umorom ili kožnim problemima, naročito ako postoji porodična istorija celijakije. Dijagnostički put može obuhvatiti:

• Serološke testove za celijakiju (npr. anti–tTG IgA; uz proveru ukupnog IgA),
• Endoskopski pregled sa biopsijom kod sumnje na celijakiju i/ili nejasnih seroloških nalaza,
• Genetsko testiranje HLA DQ2/DQ8 radi procene predispozicije (negativan nalaz čini celijakiju malo verovatnom),
• Eliminaciono–provokacioni protokol za procenu osetljivosti na gluten kada su celijakija i alergija isključene.

Važna napomena: serološko testiranje za celijakiju treba raditi dok je osoba na ishrani koja sadrži gluten, jer eliminacija glutena može dovesti do lažno negativnih nalaza.

Plan ishrane i svakodnevne strategije

Potvrđena celijakija zahteva doživotnu bezglutensku ishranu. To podrazumeva izbegavanje pšenice (uključujući pir i kamut), ječma i raži, kao i svih proizvoda koji ih sadrže ili su kontaminirani glutenom. Ovsene žitarice se mogu koristiti isključivo kada su jasno označene kao bezglutenske. Za osobe sa osetljivošću na gluten bez celijakije, restrikcija se individualno prilagođava prema simptomima i nalazima, uz redovnu procenu nutritivnog statusa kako bi se izbegli deficiti.

Rizici neadekvatne restrikcije i važnost nadoknade nutrijenata

Samoinicijativno i predugo izbegavanje širokih grupa namirnica bez jasne indikacije može dovesti do deficita vlakana, B vitamina, gvožđa i mikroelemenata. Uvođenje uravnoteženih izvora bezglutenskih žitarica (npr. pirinač, kukuruz, heljda, proso, kinoa), mahunarki, orašastih plodova, voća i povrća pomaže u održavanju raznovrsne i nutritivno bogate ishrane. Po potrebi, uz stručni nadzor, može se razmotriti suplementacija gvožđem, folatom, vitaminom B12 i vitaminom D.

Praktične preporuke i dalji koraci

Za osobe sa sumnjom na celijakiju prioritet je dijagnostička potvrda pre prelaska na bezglutensku ishranu. Za one kod kojih je celijakija isključena, ali tegobe perzistiraju, može se pokušati ciljano, vremenski ograničeno izbegavanje glutena uz vođeni povratak namirnica i praćenje simptoma. Dosledno čitanje deklaracija, prevencija unakrsne kontaminacije u kuhinji i planiranje obroka van kuće ključni su za stabilnu kontrolu simptoma i očuvanje kvaliteta života.